Псалми 62
1 Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје!
En Dios solamente está callada mi alma; de él es mi salud.
2 Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.
El solamente es mi fuerte y mi salud: mi refugio, no resbalaré mucho.
3 Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.
¿Hasta cuándo maquinaréis contra un hombre? seréis muertos todos vosotros; como pared acostada seréis, como vallado rempujado.
4 Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну.
Solamente consultan para arrojarle de su grandeza: aman la mentira: con su boca bendicen, mas en sus entrañas maldicen. (Selah)
5 Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја.
En Dios solamente repósate, o! alma mía; porque de él es mi esperanza.
6 Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.
El solamente es mi fuerte y mi salud: mi refugio, no resbalaré.
7 У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.
Sobre Dios es mi salud y mi gloria: peña de mi fortaleza: mi refugio es en Dios.
8 Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште.
Esperád en él en todo tiempo, o! pueblos: derramád delante de él vuestro corazón: Dios es nuestro amparo. (Selah)
9 Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа.
Solamente vanidad son los hijos de Adam, mentira los hijos del varón, pesándolos a todos juntos en balanzas, serán menos que la vanidad.
10 Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.
No confiéis en la violencia, y en la rapiña no os desvanezcáis: en la hacienda, si se aumentare, no pongáis el corazón.
11 Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога.
Una vez habló Dios, dos veces he oído esto: Que de Dios es la fortaleza:
12 И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.
Y tuya, Señor, es la misericordia: porque tú pagas a cada uno conforme a su obra.
