Псалми 62
1 Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје!
Au chef de musique. Sur Jeduthun. Psaume de David. Sur Dieu seul mon âme se repose paisiblement; de lui vient mon salut.
2 Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.
Lui seul est mon rocher et mon salut, ma haute retraite; je ne serai pas beaucoup ébranlé.
3 Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.
Jusques à quand vous jetterez-vous sur un homme, [et chercherez]-vous tous à le renverser comme une muraille qui penche, comme un mur qui va crouler?
4 Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну.
Ils ne consultent que pour [le] précipiter de son élévation; ils prennent plaisir au mensonge; ils bénissent de leur bouche, et intérieurement ils maudissent. (Sélah)
5 Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја.
Mais toi, mon âme, repose-toi paisiblement sur Dieu; car mon attente est en lui.
6 Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.
Lui seul est mon rocher et mon salut, ma haute retraite: je ne serai pas ébranlé.
7 У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.
Sur Dieu [reposent] mon salut et ma gloire; le rocher de ma force, mon refuge, est en Dieu.
8 Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште.
Peuple, – confiez-vous en lui en tout temps, répandez votre cœur devant lui: Dieu est notre refuge. (Sélah)
9 Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа.
Les fils des gens du commun ne sont que vanité, les fils des grands ne sont que mensonge: placés dans la balance, ils montent ensemble plus [légers] que la vanité.
10 Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.
N’ayez pas confiance dans l’oppression, et ne mettez pas un vain espoir dans la rapine; si les biens augmentent, n’y mettez pas votre cœur.
11 Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога.
Dieu a parlé une fois; … deux fois j’ai entendu ceci, que la force est à Dieu.
12 И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.
Et à toi, Seigneur, est la bonté; car toi tu rends à chacun selon son œuvre.
