Псалми 62
1 Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје!
Truly my soul waiteth upon God: from him cometh my salvation.
2 Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.
He only is my rock and my salvation; he is my defence; I shall not be greatly moved.
3 Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.
How long will ye imagine mischief against a man? ye shall be slain all of you: as a bowing wall shall ye be, and as a tottering fence.
4 Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну.
They only consult to cast him down from his excellency: they delight in lies: they bless with their mouth, but they curse inwardly. (Selah)
5 Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја.
My soul, wait thou only upon God; for my expectation is from him.
6 Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.
He only is my rock and my salvation: he is my defence; I shall not be moved.
7 У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.
In God is my salvation and my glory: the rock of my strength, and my refuge, is in God.
8 Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште.
Trust in him at all times; ye people, pour out your heart before him: God is a refuge for us. (Selah)
9 Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа.
Surely men of low degree are vanity, and men of high degree are a lie: to be laid in the balance, they are altogether lighter than vanity.
10 Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.
Trust not in oppression, and become not vain in robbery: if riches increase, set not your heart upon them.
11 Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога.
God hath spoken once; twice have I heard this; that power belongeth unto God.
12 И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.
Also unto thee, O Lord, belongeth mercy: for thou renderest to every man according to his work.
