Псалми 62
1 Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје!
Til Sangmesteren. Til Jedutun. En Salme af David.
2 Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.
Min Sjæl er Stille for Gud alene, min Frelse kommer fra ham;
3 Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.
ja, han er min Klippe, min Frelse, mit Værn, jeg skal ikke rokkes meget.
4 Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну.
Hvor længe stormer I løs paa en Mand, — alle slaar I ham ned — som paa en hældende Væg, en faldende Mur?
5 Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја.
Ja, de oplægger Raad om at styrte ham fra hans Højhed. De elsker Løgn, velsigner med Munden, men forbander i deres Indre. (Sela)
6 Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.
Vær stille hos Gud alene, min Sjæl, thi fra ham kommer mit Haab;
7 У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.
ja, han er min Klippe, min Frelse, mit Værn, jeg skal ikke rokkes.
8 Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште.
Hos Gud er min Hjælp og min Ære, min stærke Klippe, min Tilflugt har jeg i Gud;
9 Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа.
stol paa ham, al Folkets Forsamling, udøs for ham eders Hjerte, Gud er vor Tilflugt. (Sela)
10 Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.
Kun Tomhed er Mennesker, Mænd en Løgn, paa Vægtskaalen vipper de op, de er Tomhed til Hobe.
11 Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога.
Forlad eder ikke paa Vold, lad jer ikke blænde af Ran; om Rigdommen vokser, agt ikke derpaa!
12 И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.
Een Gang talede Gud, to Gange hørte jeg det: at Magten er Guds, Og Miskundhed er hos dig, o Herre. Thi enhver gengælder du efter hans Gerning.
