Псалми 61

1 Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју.

(Til sangmesteren. Til strengespil. Af David.) Hør, o Gud, på mit råb og lyt til min bøn!

2 Од краја земље вичем к Теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, где се не могу попети.

Fra Jordens Ende råber jeg til dig. Når mit Hjerte vansmægter, løft mig da op på en Klippe,

3 Јер си Ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља.

led mig, thi du er min Tilflugt, et mægtigt Tårn til Værn imod Fjenden.

4 Да живим у стану Твом довека, и починем под кровом крила Твојих.

Lad mig evigt bo som Gæst i dit Telt, finde Tilflugt i dine Vingers Skjul! (Sela)

5 Јер Ти, Боже, чујеш завете моје и дајеш ми достојање оних који поштују име Твоје.

Ja du, o Gud, har hørt mine Løfter, opfyldt deres Ønsker, der frygter dit Navn.

6 Додај дане к данима царевим, и године његове продужи од колена на колено.

Til Kongens Dage lægger du Dage, hans År skal være fra Slægt til Slægt.

7 Нека царује довека пред Богом; заповеди милости и истини нека га чувају.

Han skal trone evigt for Guds Åsyn; send Nåde og Sandhed til at bevare ham!

8 Тако ћу певати имену Твом свагда, извршујући завете своје сваки дан.

Da vil jeg evigt love dit Navn og således Dag efter Dag indfri mine Løfter.