Псалми 61

1 Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју.

Til Sangmesteren; til Strengeleg; af David.

2 Од краја земље вичем к Теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, где се не могу попети.

Gud! hør mit Raab, giv Agt paa min Bøn!

3 Јер си Ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља.

Jeg raaber til dig fra Landets Ende, naar mit Hjerte forsmægter; paa en Klippe, som ellers bliver mig for høj, fører du mig op.

4 Да живим у стану Твом довека, и починем под кровом крила Твојих.

Thi du har været min Tilflugt og et stærkt Taarn imod Fjenden.

5 Јер Ти, Боже, чујеш завете моје и дајеш ми достојање оних који поштују име Твоје.

Jeg vil bo i dit Paulun i al Evighed, jeg vil søge Ly under dine Vingers Skjul. (Sela)

6 Додај дане к данима царевим, и године његове продужи од колена на колено.

Thi du, Gud! har hørt mine Løfter, du har givet mig Arv med dem, som frygte dit Navn.

7 Нека царује довека пред Богом; заповеди милости и истини нека га чувају.

Du vil lægge Dage til Kongens Dage, hans Aar blive som fra Slægt til Slægt!

8 Тако ћу певати имену Твом свагда, извршујући завете своје сваки дан.

Han sidde evindelig for Guds Ansigt; beskik Miskundhed og Sandhed til at bevare ham! Saa vil jeg lovsynge dit Navn til evig Tid, at jeg kan betale mine Løfter fra Dag til Dag.