Псалми 6

1 Господе! Немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гневу свом наказити.

Dāvida dziesma. Dziedātāju vadonim uz koklēm ar astoņām stīgām. Ak Kungs, nesodi mani Savā dusmībā, un nepārmāci mani Savā bardzībā!

2 Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцели ме, јер су кости моје устрептале,

Kungs, esi man žēlīgs, jo es esmu noguris, dziedini mani, Kungs, jo mani kauli ir iztrūkušies,

3 И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш.

Un mana dvēsele ir ļoti iztrūkusies, bet Tu, Kungs, cik ilgi?

4 Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје.

Griezies atpakaļ, Kungs, izglābi manu dvēseli, atpestī mani Tavas žēlastības dēļ.

5 Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити? (Sheol h7585)

Jo nāvē Tevi nepiemin; kas kapā Tevi slavēs? (Sheol h7585)

6 Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.

Es esmu piekusis no savas vaidēšanas, uz savas gultas es raudu cauru nakti, mana guļama vieta plūst no asarām,

7 Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих.

Mana acs ir noģindusi no skumības, un ir novītusi manu ienaidnieku dēļ.

8 Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој.

Atkāpjaties no manis, visi ļauna darītāji, jo Tas Kungs klausa manu raudu balsi.

9 Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими.

Tas Kungs klausa manu lūgšanu, manu pielūgšanu Tas Kungs pieņem.

10 Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах.

Visi mani ienaidnieki paliks kaunā, tie ļoti iztrūksies, atkāpsies un paliks kaunā piepeši.