Псалми 6

1 Господе! Немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гневу свом наказити.

For the End, a Psalm of David among the Hymns for the eighth. O Lord, rebuke me not in your wrath, neither chasten me in your anger.

2 Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцели ме, јер су кости моје устрептале,

Pity me, O Lord; for I am weak: heal me, O Lord; for my bones are vexed.

3 И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш.

My soul also is grievously vexed: but you, O Lord, how long?

4 Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје.

Return, O Lord, deliver my soul: save me for your mercy's sake.

5 Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити? (Sheol h7585)

For in death no man remembers you: and who will give you thanks in Hades? (Sheol h7585)

6 Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.

I am wearied with my groaning; I shall wash my bed every night; I shall water my couch with tears.

7 Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих.

Mine eye is troubled because of my wrath; I am worn out because of all my enemies.

8 Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој.

Depart from me, all you that work iniquity; for the Lord has heard the voice of my weeping.

9 Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими.

The Lord has listened to my petition; the Lord has accepted my prayer.

10 Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах.

Let all mine enemies be put to shame and sore troubled: let them be turned back and grievously put to shame speedily.