Псалми 6

1 Господе! Немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гневу свом наказити.

(Til sangmesteren. Med strengespil. Efter den ottende. En salme af David.) HERRE, revs mig ej i din Vrede, tugt mig ej i din Harme,

2 Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцели ме, јер су кости моје устрептале,

vær mig nådig Herre, jeg sygner hen, mine Ledmod skælver, læg mig, Herre!

3 И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш.

Såre skælver min Sjæl; o HERRE, hvor længe endnu?

4 Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје.

Vend tilbage, HERRE, og frels min Sjæl, hjælp mig dog for din Miskundheds Skyld!

5 Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити? (Sheol h7585)

Thi i Døden kommes du ikke i Hu, i Dødsriget hvo vil takke dig der? (Sheol h7585)

6 Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.

Jeg er så træt af at sukke; jeg væder hver Nat mit Leje, bader med Tårer min Seng;

7 Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих.

mit Øje hentæres af Sorg, sløves for alle mine Fjenders Skyld.

8 Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој.

Vig fra mig, alle I Udådsmænd, thi HERREN har hørt min Gråd,

9 Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими.

HERREN har hørt min Tryglen, min Bøn tager HERREN imod.

10 Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах.

Beskæmmes skal alle mine Fjender og såre forfærdes, brat skal de vige med Skam.