Псалми 59
1 Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
Ett gyldene klenodium Davids, till att föresjunga, att han icke borto blef, då Saul sände bort, och lät bevara hans hus, på det att han måtte dräpa honom. Fräls mig, min Gud, ifrå mina fiendar, och beskydda mig för dem som sig emot mig sätta.
2 Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
Fräls mig ifrå de ogerningsmän, och hjelp mig ifrå de blodgiriga.
3 Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
Ty si, Herre, de vakta efter mina själ; de starke församla sig emot mig, utan min skuld och missgerning.
4 Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
De löpa, utan min skuld, och bereda sig. Vaka upp, och möt mig, och se dertill.
5 Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
Du, Herre Gud Zebaoth, Israels Gud, vaka upp, och hemsök alla Hedningar. Var ingom nådelig af dem, som sådane förstockade ogerningsmän äro. (Sela)
6 Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
Om aftonen låt dem ock tjuta igen, såsom hundar, och löpa omkring i stadenom.
7 Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
Si, de tala med hvarannan; svärd äro i deras läppar. Ho skulle det höra?
8 Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
Men, Herre, du skall le åt dem, och bespotta alla Hedningar.
9 Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
För deras magt håller jag mig intill dig; ty Gud är mitt beskärm.
10 Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
Gud bevisar mig rikeliga sina godhet; Gud låter mig lust se på mina fiendar.
11 Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
Dräp dem icke, att mitt folk icke förgäter det; men förströ dem med dine magt, Herre, vår sköld, och nedslå dem.
12 За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
Deras lära är allsamman synd, och blifva fast i sine högfärd; och predika intet annat än bannor och motsägelse.
13 Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
Förgör dem utan alla nåd; förgör dem, så att de intet mer äro, och besinna måga, att Gud är rådandes i Jacob, öfver alla verldena. (Sela)
14 Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
Om aftonen låt dem ock tjuta igen, såsom hundar, och löpa omkring i stadenom.
15 Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
Låt dem löpa hit och dit efter mat, och tjuta om de icke mätte varda.
16 А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
Men jag vill sjunga om dina magt, och lofva om morgonen dina godhet; ty du äst mitt beskärm och tillflykt i mine nöd.
17 Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
Jag vill lofsjunga dig, min tröst; ty du, Gud, äst mitt beskärm, och min gunstige Gud.
