Псалми 59
1 Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
For the Chief Musician. To the tune of “Do Not Destroy.” A poem by David, when Saul sent, and they watched the house to kill him. Deliver me from my enemies, my God. Set me on high from those who rise up against me.
2 Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
Deliver me from the workers of iniquity. Save me from the bloodthirsty men.
3 Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
For, behold, they lie in wait for my soul. The mighty gather themselves together against me, not for my disobedience, nor for my sin, Yahweh.
4 Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
I have done no wrong, yet they are ready to attack me. Rise up, behold, and help me!
5 Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
You, Yahweh God of Armies, the God of Israel, rouse yourself to punish the nations. Show no mercy to the wicked traitors. (Selah)
6 Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
They return at evening, howling like dogs, and prowl around the city.
7 Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
Behold, they spew with their mouth. Swords are in their lips, “For”, they say, “who hears us?”
8 Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
But you, Yahweh, laugh at them. You scoff at all the nations.
9 Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
Oh, my Strength, I watch for you, for God is my high tower.
10 Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
My God will go before me with his loving kindness. God will let me look at my enemies in triumph.
11 Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
Don’t kill them, or my people may forget. Scatter them by your power, and bring them down, Lord our shield.
12 За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
For the sin of their mouth, and the words of their lips, let them be caught in their pride, for the curses and lies which they utter.
13 Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
Consume them in wrath. Consume them, and they will be no more. Let them know that God rules in Jacob, to the ends of the earth. (Selah)
14 Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
At evening let them return. Let them howl like a dog, and go around the city.
15 Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
They shall wander up and down for food, and wait all night if they aren’t satisfied.
16 А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
But I will sing of your strength. Yes, I will sing aloud of your loving kindness in the morning. For you have been my high tower, a refuge in the day of my distress.
17 Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
To you, my strength, I will sing praises. For God is my high tower, the God of my mercy.
