Псалми 59
1 Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
TO THE OVERSEER. “DO NOT DESTROY.” A MIKTAM OF DAVID, IN SAUL’S SENDING, AND THEY WATCH THE HOUSE TO PUT HIM TO DEATH. Deliver me from my enemies, O my God, Set me on high from my withstanders.
2 Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
Deliver me from workers of iniquity, And save me from men of blood.
3 Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
For behold, they laid wait for my soul, Strong ones are assembled against me, Not my transgression nor my sin, O YHWH.
4 Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
Without punishment they run and prepare themselves, Stir up to meet me, and see.
5 Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
And You, YHWH, God of Hosts, God of Israel, Awake to inspect all the nations. Do not favor any treacherous dealers of iniquity. (Selah)
6 Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
They return at evening, They make a noise like a dog, And go around the city.
7 Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
Behold, they belch out with their mouths, Swords [are] in their lips, for “Who hears?”
8 Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
And You, O YHWH, laugh at them, You mock at all the nations.
9 Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
O my Strength, to You I take heed, For God [is] my tower—the God of my kindness.
10 Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
God goes before me, He causes me to look on my enemies.
11 Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
Do not slay them, lest my people forget, Shake them by Your strength, And bring them down, O Lord our shield.
12 За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
The sin of their mouth [is] a word of their lips, And they are captured in their pride, And they recount from the curse and lying.
13 Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
Consume in fury, consume and they are not, And they know that God is ruling in Jacob, To the ends of the earth. (Selah)
14 Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
And they return at evening, They make a noise like a dog, And they go around the city.
15 Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
They wander for food, If they are not satisfied—then they murmur.
16 А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
And I sing of Your strength, And at morning I sing of Your kindness, For You have been a tower to me, And a refuge for me in a day of adversity.
17 Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
O my Strength, I sing praise to You, For God [is] my tower, the God of my kindness!
