Псалми 59
1 Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
For the end. Destroy not: by David for a memorial, when Saul sent, and watched his house to kill him. Deliver me from mine enemies, O God; and ransom me from those that rise up against me.
2 Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
Deliver me from the workers of iniquity, and save me from bloody men.
3 Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
For, behold, they have hunted after my soul; violent men have set upon me: neither [is it] my iniquity, nor my sin, O Lord.
4 Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
Without iniquity I ran and directed [my course aright]: awake to help me, and behold.
5 Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
And thou, Lord God of hosts, the God of Israel, draw nigh to visit all the heathen; pity not any that work iniquity. (Pause)
6 Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
They shall return at evening, and hunger like a dog, and go round about the city.
7 Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
Behold, they shall utter a voice with their mouth, and a sword is in their lips; for who, [say they], has heard?
8 Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
But thou, Lord, wilt laugh them to scorn; thou wilt utterly set at nought all the heathen.
9 Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
will keep my strength, [looking] to thee; for thou, O God, art my helper.
10 Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
[As for] my God, his mercy shall go before me: my God will shew me [vengeance] on mine enemies.
11 Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
Slay them not, lest they forget thy law; scatter them by thy power; and bring them down, O Lord, my defender.
12 За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
[For] the sin of their mouth, [and] the word of their lips, let them be even taken in their pride.
13 Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
And for [their] cursing and falsehood shall utter destruction be denounced: [they shall fall] by the wrath of utter destruction, and shall not be; so shall they know that the God of Jacob is Lord of the ends of the earth. (Pause)
14 Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
They shall return at evening, and be hungry as a dog, and go round about the city.
15 Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
They shall be scattered hither and thither for meat; and if they be not satisfied, they shall even murmur.
16 А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
But I will sing to thy strength, and in the morning will I exult [in] thy mercy; for thou hast been my supporter, and my refuge in the day of mine affliction.
17 Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
[Thou art] my helper; to thee, my God, will I sing; thou art my supporter, O my God, [and] my mercy.
