Псалми 59
1 Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
Deliver me from my enemies, O my God. Set me on high from those who rise up against me.
2 Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
Deliver me from the workers of iniquity, and save me from the bloodthirsty men.
3 Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
For, lo, they lie in wait for my soul. The mighty gather themselves together against me, not for my transgression, nor for my sin, O Jehovah.
4 Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
They run and prepare themselves without my fault. Awake thou to help me, and behold.
5 Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
Even thou, O Jehovah God of hosts, the God of Israel, arise to visit all the nations. Be not merciful to any wicked transgressors. (Selah)
6 Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
They return at evening. They howl like a dog, and go round about the city.
7 Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
Behold, they belch out with their mouth. Swords are in their lips, for they say, Who hears?
8 Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
But thou, O Jehovah, will laugh at them. Thou will have all the nations in derision.
9 Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
O my strength, I will give heed to thee, for God is my high tower.
10 Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
My God with his loving kindness will meet me. God will let me look upon my enemies.
11 Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
Kill them not, lest my people forget. Scatter them by thy power, and bring them down, O Lord our shield,
12 За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
for the sin of their mouth, and the words of their lips. Let them even be taken in their pride, and for cursing and lying which they speak.
13 Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
Consume them in wrath, consume them, so that they shall be no more. And let them know that God rules in Jacob, to the ends of the earth. (Selah)
14 Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
And at evening let them return, let them howl like a dog, and go round about the city.
15 Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
They shall wander up and down for food, and tarry all night if they be not satisfied.
16 А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
But I will sing of thy strength. Yea, I will sing aloud of thy loving kindness in the morning. For thou have been my high tower, and a refuge in the day of my distress.
17 Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
To thee, O my strength, I will sing praises. For God is my high tower, the God of my mercy.
