Псалми 59
1 Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
Voor muziekbegeleiding; "Verderf niet." Een puntdicht van David, toen Saül het huis liet bewaken, om hem te doden. Red mij van mijn vijanden, o mijn God, Bescherm mij tegen mijn verdrukkers;
2 Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
Bevrijd mij van de woestelingen, Verlos mij van de bloeddorstigen.
3 Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
Want zie, ze belagen mijn leven, En geweldenaars grijpen mij aan;
4 Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
O Jahweh, ofschoon ik niets kwaads of verkeerds heb gedaan, En geen schuld er aan heb, lopen zij uit en wachten mij op. Sta op! Snel mij te hulp en zie toe,
5 Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
Jahweh der heirscharen, Israëls God! Ontwaak, om al die trotsaards te straffen, Spaar geen van die valse verraders!
6 Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
Iedere avond komen ze terug. En lopen de stad rond, jankend als honden.
7 Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
Zie, ze kwijlen smaad uit hun mond, En het ligt op hun lippen: "Wie wil er wat horen!"
8 Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
Maar Jahweh, Gij lacht ze uit, En drijft met al die trotsaards de spot!
9 Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
Mijn Sterkte, aan U klamp ik mij vast, Want Gij zijt mijn toevlucht, o God!
10 Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
Mijn God, uw goedheid trede mij tegen, En doe mij op mijn vijanden neerzien, o God.
11 Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
Neen, spaar ze niet, opdat ze mijn volk niet verleiden; Maar doe ze vallen, en stort ze neer door uw kracht.
12 За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
Vergeld hun, o Heer, het kwaad van hun mond En het woord hunner lippen; Laat ze in hun eigen trots zich verstrikken, Om de vloeken en leugens, die ze hebben gesproken.
13 Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
Maak een eind aan hun woede, Maak een eind aan hun trots, Opdat ze erkennen, dat God heerst in Jakob Tot aan de grenzen der aarde.
14 Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
Laat ze terugkomen, iedere avond opnieuw, En door de stad lopen, jankend als honden,
15 Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
Rondzwervend, om vreten te zoeken, En blaffen, wanneer ze niet vol zijn.
16 А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
Maar ìk zal uw almacht bezingen, Elke morgen uw goedertierenheid prijzen; Want Gij zijt mijn schuts, Mijn toevlucht in tijden van nood.
17 Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
Mijn Sterkte, U wil ik loven; Want Gij zijt mijn toevlucht, o God, mijn genadige God!
