Псалми 55
1 Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
(Til sangmesteren. Med strengespil. En maskil af David.) Lyt, o Gud, til min Bøn, skjul dig ej for min tryglen,
2 Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем
lå mig Øre og svar mig, jeg vånder mig i Klage,
3 Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.
jeg stønner ved Fjendernes Råb og de gudløses Skrig; thi Ulykke vælter de over mig, forfølger mig grumt;
4 Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
Hjertet er angst i mit Bryst, Dødens Rædsler er faldet over mig.
5 Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.
Frygt og Angst falder på mig, Gru er over mig.
6 И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;
Jeg siger: Ak, havde jeg Vinger som Duen, da fløj jeg i Ly,
7 Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.
ja, langt bort vilde jeg fly og blive i Ørkenen. (Sela)
8 Похитао бих да утечем од вихора и од буре.
Da søgte jeg skyndsomt Tilflugt for rivende Storm og Uvejr.
9 Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;
Herre, forvir og split deres Tungemål! Thi Vold og Ufred ser jeg i Byen;
10 Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.
de går Rundgang Dag og Nat på dens Mure;
11 Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.
Ulykke, Kvide og Vanheld råder derinde, Voldsfærd og Svig viger aldrig bort fra dens Torve.
12 Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
Det var ikke en Fjende, som hånede mig - det kunde bæres; min uven ydmygede mig ej - ham kunde jeg undgå;
13 Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.
men du, en Mand af min Stand, en Ven og fortrolig,
14 С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.
og det skønt vi delte Samværets Sødme, vandrede endrægtelig i Guds Hus.
15 Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима. (Sheol h7585)
Over dem komme Død, lad dem levende synke i Dødsriget! Thi der er Ondskab i deres Bolig, i deres Indre! (Sheol h7585)
16 Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.
Jeg, jeg råber til Gud, og HERREN vil frelse mig.
17 Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;
Jeg klager og stønner ved Kvæld, ved Gry og ved Middag; min Røst vil han høre
18 Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.
og udfri min Sjæl i Fred, så de ikke kan komme mig nær; thi mange er de imod mig.
19 Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.
Gud, som troner fra Fortids Dage, vil høre og ydmyge dem. (Sela) Thi der er ingen Forandring hos dem, og de frygter ikke for Gud.
20 Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
På Venner lagde han Hånd og brød sin Pagt.
21 Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.
Glattere end Smør er hans Mund, men Hjertet vil Krig, blødere end Olie hans Ord, skønt dragne Sværd.
22 Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.
Kast din Byrde på HERREN, så sørger han for dig, den retfærdige lader han ikke i Evighed rokkes.
23 Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.
Og du, o Gud, nedstyrt dem i Gravens Dyb! Ej skal blodstænkte, svigefulde Mænd nå Hælvten af deres Dage. Men jeg, jeg stoler på dig!
