Псалми 53

1 Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; проневаљалише се и загрдеше у безакоњу, нема никога добро да твори.

To the chief Musician. On Mahalath: an instruction. Of David. The fool hath said in his heart, There is no God! They have corrupted themselves, and have done abominable iniquity: there is none that doeth good.

2 Бог с неба погледа на синове човечије да види има ли који разуман, и тражи ли који Бога.

God looked down from the heavens upon the children of men, to see if there were any that did understand, that did seek God.

3 Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једног.

Every one of them is gone back, they are together become corrupt: there is none that doeth good, not even one.

4 Зар неће да се оразуме који год чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, и не призивају Бога?

Have the workers of iniquity no knowledge, eating up my people [as] they eat bread? they call not upon God.

5 Дрхтаће од страха где страха нема. Јер ће Бог расути кости оних који устају на тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже.

There were they in great fear, where no fear was; for God scattereth the bones of him that encampeth against thee. Thou hast put [them] to shame, for God hath despised them.

6 Ко ће послати са Сиона спасење Израиљу? Кад Бог поврати заробљени народ свој, радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ.

Oh that the salvation of Israel were come out of Zion! When God turneth again the captivity of his people, Jacob shall be glad, Israel shall rejoice.