Псалми 52

1 Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.

Til sangmesteren; en læresalme av David, da edomitten Doeg kom og gav Saul til kjenne og sa til ham: David er kommet i Akimeleks hus. Hvorfor roser du dig av ondskap, du veldige? Guds miskunnhet varer hele dagen.

2 Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!

På undergang tenker din tunge, lik en hvesset rakekniv, du som legger op listige råd!

3 Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.

Du elsker ondt istedenfor godt, løgn istedenfor å tale hvad rett er. (Sela)

4 Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав.

Du elsker hvert ord som volder ødeleggelse, du svikaktige tunge!

5 Тога ради Бог ће те поразити сасвим, избациће те и ишчупаће те из стана, и корен твој из земље живих.

Gud skal da også bryte dig ned for evig tid; han skal gripe dig og rive dig ut av teltet og rykke dig op av de levendes land. (Sela)

6 Видеће праведници и побојаће се, и подсмеваће му се:

Og de rettferdige skal se det og frykte, og de skal le av ham og si:

7 Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.

Se, der er den mann som ikke holdt Gud for sitt sterke vern, men satte sin lit til sin store rikdom, satte sin styrke i sin ondskap.

8 А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довека.

Men jeg er som et grønt oljetre i Guds hus, jeg setter min lit til Guds miskunnhet evindelig og alltid.

9 Довека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима својим.

Jeg vil prise dig evindelig, fordi du har gjort det, og jeg vil bie efter ditt navn, fordi det er godt, for dine frommes åsyn.