Псалми 51
1 Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, и по великој доброти својој очисти безакоње моје.
In finem. Psalmus David, cum venit ad eum Nathan propheta, quando intravit ad Bethsabee. Miserere mei, Deus, secundum magnam misericordiam tuam; et secundum multitudinem miserationum tuarum, dele iniquitatem meam.
2 Опери ме добро од безакоња мог, и од греха мог очисти ме.
Amplius lava me ab iniquitate mea, et a peccato meo munda me.
3 Јер ја знам преступе своје, и грех је мој једнако преда мном.
Quoniam iniquitatem meam ego cognosco, et peccatum meum contra me est semper.
4 Самоме Теби згреших, и на Твоје очи зло учиних, а Ти си праведан у речима својим и чист у суду свом.
Tibi soli peccavi, et malum coram te feci; ut justificeris in sermonibus tuis, et vincas cum judicaris.
5 Гле, у безакоњу родих се, и у греху затрудне мати моја мном.
Ecce enim in iniquitatibus conceptus sum, et in peccatis concepit me mater mea.
6 Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост.
Ecce enim veritatem dilexisti; incerta et occulta sapientiæ tuæ manifestasti mihi.
7 Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бељи од снега.
Asperges me hyssopo, et mundabor; lavabis me, et super nivem dealbabor.
8 Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости које си потро.
Auditui meo dabis gaudium et lætitiam, et exsultabunt ossa humiliata.
9 Одврати лице своје од греха мојих, и сва безакоња моја очисти.
Averte faciem tuam a peccatis meis, et omnes iniquitates meas dele.
10 Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени.
Cor mundum crea in me, Deus, et spiritum rectum innova in visceribus meis.
11 Немој ме одвргнути од лица свог, и Светог Духа свог немој узети од мене.
Ne projicias me a facie tua, et spiritum sanctum tuum ne auferas a me.
12 Врати ми радост спасења свог, и дух владалачки нека ме поткрепи.
Redde mihi lætitiam salutaris tui, et spiritu principali confirma me.
13 Научићу безаконике путевима Твојим, и грешници к Теби ће се обратити.
Docebo iniquos vias tuas, et impii ad te convertentur.
14 Избави ме од крви, Боже, Боже, Спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду Твоју.
Libera me de sanguinibus, Deus, Deus salutis meæ, et exsultabit lingua mea justitiam tuam.
15 Господе! Отвори уста моја, и она ће казати хвалу Твоју.
Domine, labia mea aperies, et os meum annuntiabit laudem tuam.
16 Јер жртву нећеш: ја бих је принео; за жртве паљенице не мариш.
Quoniam si voluisses sacrificium, dedissem utique; holocaustis non delectaberis.
17 Жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено и поништено не одбацујеш, Боже.
Sacrificium Deo spiritus contribulatus; cor contritum et humiliatum, Deus, non despicies.
18 По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове јерусалимске.
Benigne fac, Domine, in bona voluntate tua Sion, ut ædificentur muri Jerusalem.
19 Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник Твој теоце.
Tunc acceptabis sacrificium justitiæ, oblationes et holocausta; tunc imponent super altare tuum vitulos.
