Псалми 51
1 Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, и по великој доброти својој очисти безакоње моје.
To the Chief Musician. A Melody of David. When Nathan the Prophet had come to him, after he had gone in unto Bath-sheba. Be favorable unto me, O God, according to thy lovingkindness, And, in the multitude of thy compassions, blot out my transgressions;
2 Опери ме добро од безакоња мог, и од греха мог очисти ме.
Thoroughly wash me from mine iniquity, And, from my sin, make me pure;
3 Јер ја знам преступе своје, и грех је мој једнако преда мном.
For, my transgressions, do, I, acknowledge, And, my sin, is before me continually:
4 Самоме Теби згреших, и на Твоје очи зло учиних, а Ти си праведан у речима својим и чист у суду свом.
Against thee—against thee alone, have I sinned, And, wickedness—in thine eyes, have I done, —That thou mayest, Be justified when thou speakest, —Be clear when thou judgest.
5 Гле, у безакоњу родих се, и у греху затрудне мати моја мном.
Lo! in iniquity, was I brought forth, And, in sin, did my mother conceive me.
6 Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост.
Lo! faithfulness, hast thou desired in the inward parts, Yea, in the hidden part, wilt thou cause me to know, wisdom.
7 Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бељи од снега.
Wilt thou cleanse me from sin with hyssop, That I may be pure? Wilt thou wash me, That I may be whiter, than snow?
8 Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости које си потро.
Wilt thou cause me to hear joy and gladness? The bones thou hast crushed would exult.
9 Одврати лице своје од греха мојих, и сва безакоња моја очисти.
Hide thy face from my sins, —And, all mine iniquities, blot out;
10 Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени.
A pure heart, create for me, O God, And, a steadfast spirit, renew within me.
11 Немој ме одвргнути од лица свог, и Светог Духа свог немој узети од мене.
Do not cast me away from thy presence, And, thy Holy Spirit, do not take from me:
12 Врати ми радост спасења свог, и дух владалачки нека ме поткрепи.
Restore unto me the joy of thy salvation, And, with a willing spirit, wilt thou uphold me: —
13 Научићу безаконике путевима Твојим, и грешници к Теби ће се обратити.
I would teach transgressors thy ways, And, sinners, unto thee, should return.
14 Избави ме од крви, Боже, Боже, Спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду Твоју.
Rescue me from shed-blood, O God, the God of my salvation, My tongue should shout thy righteousness;
15 Господе! Отвори уста моја, и она ће казати хвалу Твоју.
O My Lord! my lips, wilt thou open, And, my mouth, shall declare thy praise.
16 Јер жртву нећеш: ја бих је принео; за жртве паљенице не мариш.
For thou wilt not desire sacrifice—that I should give it, Ascending-offering, will not please:
17 Жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено и поништено не одбацујеш, Боже.
The sacrifices of God, are a spirit that is broken, —A heart—broken and crushed, O God, thou wilt not despise.
18 По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове јерусалимске.
Do good, in thy good-pleasure, unto Zion, Wilt thou build the walls of Jerusalem!
19 Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник Твој теоце.
Then, shalt thou desire the sacrifices of righteousness, Ascending-sacrifice and whole burnt-offering, Then, shall ascend upon thine altar, young bulls.
