Псалми 50
1 Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
Un salmo de Asaf. El Poderoso, Dios, Yahvé, habla, y llama a la tierra desde el amanecer hasta el atardecer.
2 Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
De Sión, la perfección de la belleza, Dios brilla.
3 Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
Nuestro Dios viene y no calla. Un fuego devora ante él. Es muy tormentoso a su alrededor.
4 Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
Llama a los cielos, a la tierra, para juzgar a su pueblo:
5 "Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
“Reúne a mis santos conmigo, los que han hecho un pacto conmigo mediante el sacrificio”.
6 (И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
Los cielos declararán su justicia, porque Dios mismo es juez. (Selah)
7 Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
“Oíd, pueblo mío, y yo hablaré. Israel, testificaré contra ti. Yo soy Dios, tu Dios.
8 Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
No te reprendo por tus sacrificios. Tus holocaustos están continuamente ante mí.
9 Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
No tengo necesidad de un toro de tu plaza, ni los machos cabríos de sus corrales.
10 Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
Porque todo animal del bosque es mío, y el ganado en mil colinas.
11 Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
Conozco todas las aves de las montañas. Los animales salvajes del campo son míos.
12 Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
Si tuviera hambre, no te lo diría, porque el mundo es mío, y todo lo que hay en él.
13 Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
Comeré carne de toro, o beber la sangre de las cabras?
14 Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
Ofrece a Dios el sacrificio de acción de gracias. Pagad vuestros votos al Altísimo.
15 Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
Invócame en el día de la angustia. Yo te libraré y tú me honrarás”.
16 А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
Pero al malvado Dios le dice, “¿Qué derecho tienes a declarar mis estatutos, que has tomado mi pacto en tus labios,
17 А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
ya que odias la instrucción, y lanzar mis palabras detrás de ti?
18 Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
Cuando viste a un ladrón, consentiste con él, y han participado con adúlteros.
19 Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
“Das tu boca al mal. Tu lengua enmarca el engaño.
20 Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
Te sientas y hablas contra tu hermano. Calumnias al hijo de tu propia madre.
21 Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
Tú has hecho estas cosas y yo he guardado silencio. Pensaste que yo era igual que tú. Te reprenderé y te acusaré delante de tus ojos.
22 Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
“Ahora consideren esto, ustedes que se olvidan de Dios, para que no te haga pedazos y no haya quien te libere.
23 Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
Quienofrece el sacrificio de acción de gracias me glorifica, y prepara su camino para que le muestre la salvación de Dios”.
