Псалми 50
1 Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
Mogočen Bog, celó Gospod, je spregovoril in poklical zemljo od sončnega vzhoda do njegovega zahoda.
2 Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
S Siona, popolne lepote, je zasijal Bog.
3 Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
Naš Bog bo prišel in ne bo molčal. Ogenj bo požiral pred njim in okoli njega bo zelo viharno.
4 Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
Klical bo k nebesom od zgoraj in k zemlji, da bo lahko sodil svoje ljudstvo.
5 "Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
»Zberite k meni moje svete, tiste, ki so z žrtvijo sklenili zavezo z menoj.«
6 (И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
Nebesa bodo oznanjala njegovo pravičnost, kajti sam Bog je sodnik. (Sela)
7 Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
»Poslušaj, oh moje ljudstvo in govoril bom, oh Izrael in pričeval bom zoper tebe. Jaz sem Bog, celó tvoj Bog.
8 Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
Ne bom te grajal zaradi tvojih klavnih daritev ali tvojih žgalnih daritev, da so bile nenehno pred menoj.
9 Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
Iz tvoje hiše ne bom vzel nobenega bikca niti kozlov iz tvojih staj.
10 Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
Kajti vsaka gozdna žival je moja in živina na tisočêrih hribih.
11 Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
Poznam vso gorsko perjad in divje poljske živali so moje.
12 Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
Če bi bil lačen, ti ne bi povedal, kajti zemeljski [krog] je moj in njegova polnost.
13 Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
Mar bom jedel meso bikov ali pil kri koz?
14 Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
Bogu daruj zahvaljevanje in svoje zaobljube izpolni Najvišjemu.
15 Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
Obrni se k meni v dnevu stiske, osvobodil te bom in ti me boš proslavil.«
16 А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
Toda zlobnemu Bog govori: »Kaj delaš, da oznanjaš moje zakone ali da v svoja usta jemlješ mojo zavezo?
17 А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
Ker sovražiš poučevanje in moje besede zavračaš za seboj.
18 Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
Ko vidiš tatu, se strinjaš z njim in si postal soudeleženec z zakonolomci.
19 Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
Svoja usta izročaš v zlo in tvoj jezik snuje prevaro.
20 Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
Sediš in govoriš zoper svojega brata, obrekuješ sina svoje matere.
21 Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
Te stvari si storil, jaz pa sem molčal. Mislil si, da sem bil povsem takšen kakor ti. Toda grajal te bom in jih v vrsti postavil pred tvoje oči.
22 Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
Torej preudarite to, vi, ki pozabljate Boga, da vas ne bom raztrgal na koščke in nikogar ne bo, da osvobodi.
23 Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
Kdorkoli daruje hvalo, me poveličuje in tistemu, ki pravilno ureja svoje vedênje, bom pokazal Božjo rešitev duše.«
