Псалми 50
1 Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
O Deus poderoso, o Senhor, falou e chamou a terra desde o nascimento do sol até ao seu ocaso.
2 Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
Desde Sião, a perfeição da formosura, resplandeceu Deus.
3 Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
Virá o nosso Deus, e não se calará; um fogo se irá consumindo diante dele, e haverá grande tormenta ao redor dele.
4 Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
Chamará os céus lá do alto, e a terra, para julgar o seu povo.
5 "Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
Ajuntai-me os meus santos, aqueles que fizeram comigo um concerto com sacrifícios.
6 (И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
E os céus anunciarão a sua justiça; pois Deus mesmo é o Juiz (Selah)
7 Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
Ouve, povo meu, e eu falarei; Ó Israel, e eu protestarei contia ti: Sou Deus, sou o teu Deus.
8 Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
Não te repreenderei pelos teus sacrifícios, ou holocaustos, que estão continuamente perante mim.
9 Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
Da tua casa não tirarei bezerro nem bodes dos teus currais.
10 Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
Porque meu é todo o animal da selva, e o gado sobre milhares de montanhas.
11 Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
Conheço todas as aves dos montes; e minhas são todas as feras do campo.
12 Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
Se eu tivesse fome, não to diria, pois meu é o mundo e toda a sua plenitude.
13 Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
Comerei eu carne de touros? ou beberei sangue de bodes?
14 Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
Oferece a Deus sacrifício de louvor, e paga ao altíssimo os teus votos.
15 Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
E invoca-me no dia da angústia: eu te livrarei, e tu me glorificarás.
16 А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
Mas ao ímpio diz Deus: Que fazes tu em recitar os meus estatutos, e em tomar o meu concerto na tua boca?
17 А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
Visto que aborreces a correção, e lanças as minhas palavras para detraz de ti
18 Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
Quando vês o ladrão, consentes com ele, e tens a tua parte com adúlteros.
19 Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
Soltas a tua boca para o mal, e a tua língua compõe o engano.
20 Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
Assentas-te a falar contra teu irmão; falas mal contra o filho de tua mãe.
21 Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
Estas coisas tens feito, e eu me calei; pensavas que era tal como tu; mas eu te arguirei, e as porei por ordem diante dos teus olhos.
22 Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
Ouvi pois isto, vós que vos esqueceis de Deus; para que vos não faça em pedaços, sem haver quem vos livre.
23 Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
Aquele que oferece o sacrifício de louvor me glorificará; e àquele que bem ordena o seu caminho eu mostrarei a salvação de Deus.
