Псалми 50
1 Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
Psalm Asafa. Bóg nad bogami, PAN, przemówił i wezwał ziemię od wschodu słońca aż do jego zachodu.
2 Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
Z Syjonu, doskonałego piękna, zajaśniał Bóg.
3 Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
Nasz Bóg przyjdzie i nie będzie milczał; ogień będzie trawił przed nim, a wokół niego powstanie potężna burza.
4 Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
Wezwie z góry niebiosa i ziemię, aby sądzić swój lud:
5 "Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
Zgromadźcie mi moich świętych, którzy zawarli ze mną przymierze przez ofiarę.
6 (И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
Wtedy niebiosa ogłoszą jego sprawiedliwość, bo sam Bóg [jest] sędzią. (Sela)
7 Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
Słuchaj, mój ludu, a będę mówił; słuchaj, Izraelu, a będę świadczył przeciw tobie: Ja [jestem] Bogiem, twoim Bogiem.
8 Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
Nie będę cię ganił za twoje ofiary ani za twoje całopalenia, które są zawsze przede mną.
9 Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
Nie przyjmę cielca z twojego domu ani kozłów z twoich zagród.
10 Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
Do mnie bowiem należy wszelkie zwierzę leśne i tysiące bydła na górach.
11 Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
Znam wszelkie ptactwo górskie i moje są zwierzęta polne.
12 Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
Gdybym był głodny, nie mówiłbym ci o tym, bo mój [jest] świat i wszystko, co go napełnia.
13 Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
Czyż będę jadł mięso wołów albo pił krew kozłów?
14 Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
Ofiaruj Bogu dziękczynienie i spełnij swoje śluby wobec Najwyższego;
15 Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
I wzywaj mnie w dniu utrapienia; wtedy cię wybawię, a [ty] mnie uwielbisz.
16 А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
Lecz do niegodziwego Bóg mówi: Po co ogłaszasz moje prawa i masz na ustach moje przymierze;
17 А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
Skoro nienawidzisz karności i rzucasz za siebie moje słowa?
18 Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
Gdy widzisz złodzieja, pochwalasz go, i zadajesz się z cudzołożnikami.
19 Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
Pozwalasz swym ustom źle mówić, a twój język knuje podstępy.
20 Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
Siedzisz i mówisz przeciwko twemu bratu, obmawiasz syna swej matki.
21 Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
To czyniłeś, a ja milczałem; sądziłeś, że jestem do ciebie podobny, [ale] będę cię napominał i postawię ci to przed oczy.
22 Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
Zrozumcie to teraz wy, którzy zapominacie o Bogu, bym [was] nie rozszarpał, a nie byłoby [nikogo], kto [by] was ocalił.
23 Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
Kto [mi] ofiaruje chwałę, ten oddaje mi cześć; a temu, kto chodzi [prostą] drogą, ukażę Boże zbawienie.
