Псалми 50
1 Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
Psalmus Asaph. Deus deorum Dominus locutus est: et vocavit terram, A solis ortu usque ad occasum:
2 Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
ex Sion species decoris eius.
3 Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
Deus manifeste veniet: Deus noster et non silebit. Ignis in conspectu eius exardescet: et in circuitu eius tempestas valida.
4 Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
Advocabit cælum desursum: et terram discernere populum suum.
5 "Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
Congregate illi sanctos eius: qui ordinant testamentum eius super sacrificia.
6 (И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
Et annunciabunt cæli iustitiam eius: quoniam Deus iudex est.
7 Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
Audi populus meus, et loquar: Israel, et testificabor tibi: Deus Deus tuus ego sum.
8 Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
Non in sacrificiis tuis arguam te: holocausta autem tua in conspectu meo sunt semper.
9 Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
Non accipiam de domo tua vitulos: neque de gregibus tuis hircos.
10 Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
Quoniam meæ sunt omnes feræ silvarum, iumenta in montibus et boves.
11 Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
Cognovi omnia volatilia cæli: et pulchritudo agri mecum est.
12 Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
Si esuriero, non dicam tibi: meus est enim orbis terræ, et plenitudo eius.
13 Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
Numquid manducabo carnes taurorum? aut sanguinem hircorum potabo?
14 Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
Immola Deo sacrificium laudis: et redde Altissimo vota tua.
15 Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
Et invoca me in die tribulationis: eruam te, et honorificabis me.
16 А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
Peccatori autem dixit Deus: Quare tu enarras iustitias meas, et assumis testamentum meum per os tuum?
17 А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
Tu vero odisti disciplinam: et proiecisti sermones meos retrorsum:
18 Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
Si videbas furem, currebas cum eo: et cum adulteris portionem tuam ponebas.
19 Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
Os tuum abundavit malitia: et lingua tua concinnabat dolos.
20 Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
Sedens adversus fratrem tuum loquebaris, et adversus filium matris tuæ ponebas scandalum:
21 Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
hæc fecisti, et tacui. Existimasti inique quod ero tui similis: arguam te, et statuam contra faciem tuam.
22 Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
Intelligite hæc qui obliviscimini Deum: nequando rapiat, et non sit qui eripiat.
23 Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
Sacrificium laudis honorificabit me: et illic iter, quo ostendam illi salutare Dei.
