Псалми 50
1 Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
A Psalm of Asaph. The God of gods — Jehovah — hath spoken, And He calleth to the earth From the rising of the sun unto its going in.
2 Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
From Zion, the perfection of beauty, God shone.
3 Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
Our God cometh, and is not silent, Fire before Him doth devour, And round about him it hath been very tempestuous.
4 Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
He doth call unto the heavens from above, And unto the earth, to judge His people.
5 "Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
Gather ye to Me My saints, Making covenant with Me over a sacrifice.
6 (И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
And the heavens declare His righteousness, For God Himself [is] judge. (Selah)
7 Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
Hear, O My people, and I speak, O Israel, and I testify against thee, God, thy God [am] I.
8 Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
Not for thy sacrifices do I reprove thee, Yea, thy burnt-offerings [Are] before Me continually.
9 Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
I take not from thy house a bullock, From thy folds he goats.
10 Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
For Mine [is] every beast of the forest, The cattle on the hills of oxen.
11 Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
I have known every fowl of the mountains, And the wild beast of the field [is] with Me.
12 Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
If I am hungry I tell not to thee, For Mine [is] the world and its fulness.
13 Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
Do I eat the flesh of bulls, And drink the blood of he-goats?
14 Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
Sacrifice to God confession, And complete to the Most High thy vows.
15 Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
And call Me in a day of adversity, I deliver thee, and thou honourest Me.
16 А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
And to the wicked hath God said: What to thee — to recount My statutes? That thou liftest up My covenant on thy mouth?
17 А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
Yea, thou hast hated instruction, And dost cast My words behind thee.
18 Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
If thou hast seen a thief, Then thou art pleased with him, And with adulterers [is] thy portion.
19 Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
Thy mouth thou hast sent forth with evil, And thy tongue joineth deceit together,
20 Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
Thou sittest, against thy brother thou speakest, Against a son of thy mother givest slander.
21 Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
These thou didst, and I kept silent, Thou hast thought that I am like thee, I reprove thee, and set in array before thine eyes.
22 Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
Understand this, I pray you, Ye who are forgetting God, Lest I tear, and there is no deliverer.
23 Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
He who is sacrificing praise honoureth Me, As to him who maketh a way, I cause him to look on the salvation of God!
