Псалми 50
1 Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
A Psalm of Asaph. The mighty God, [even] the LORD, hath spoken, and called the earth from the rising of the sun unto the going down thereof.
2 Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
Out of Zion, the perfection of beauty, God hath shined.
3 Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
Our God shall come, and shall not keep silence: a fire shall devour before him, and it shall be very tempestuous round about him.
4 Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
He shall call to the heavens from above, and to the earth, that he may judge his people.
5 "Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
Gather my saints together unto me; those that have made a covenant with me by sacrifice.
6 (И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
And the heavens shall declare his righteousness: for God [is] judge himself. (Selah)
7 Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
Hear, O my people, and I will speak; O Israel, and I will testify against thee: I [am] God, [even] thy God.
8 Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
I will not reprove thee for thy sacrifices or thy burnt offerings, [to have been] continually before me.
9 Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
I will take no bullock out of thy house, [nor] he goats out of thy folds.
10 Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
For every beast of the forest [is] mine, [and] the cattle upon a thousand hills.
11 Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
I know all the fowls of the mountains: and the wild beasts of the field [are] mine.
12 Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
If I were hungry, I would not tell thee: for the world [is] mine, and the fulness thereof.
13 Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
Will I eat the flesh of bulls, or drink the blood of goats?
14 Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
Offer unto God thanksgiving; and pay thy vows unto the most High:
15 Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
And call upon me in the day of trouble: I will deliver thee, and thou shalt glorify me.
16 А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
But unto the wicked God saith, What hast thou to do to declare my statutes, or [that] thou shouldest take my covenant in thy mouth?
17 А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
Seeing thou hatest instruction, and castest my words behind thee.
18 Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
When thou sawest a thief, then thou consentedst with him, and hast been partaker with adulterers.
19 Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
Thou givest thy mouth to evil, and thy tongue frameth deceit.
20 Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
Thou sittest [and] speakest against thy brother; thou slanderest thine own mother’s son.
21 Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
These [things] hast thou done, and I kept silence; thou thoughtest that I was altogether [such an one] as thyself: [but] I will reprove thee, and set [them] in order before thine eyes.
22 Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
Now consider this, ye that forget God, lest I tear [you] in pieces, and [there be] none to deliver.
23 Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
Whoso offereth praise glorifieth me: and to him that ordereth [his] conversation [aright] will I shew the salvation of God.
