Псалми 50
1 Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
A Psalm of Asaph. God, God, the LORD, hath spoken, and called the earth from the rising of the sun unto the going down thereof.
2 Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
Out of Zion, the perfection of beauty, God hath shined forth.
3 Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
Our God cometh, and doth not keep silence; a fire devoureth before Him, and round about Him it stormeth mightily.
4 Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
He calleth to the heavens above, and to the earth, that He may judge His people:
5 "Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
'Gather My saints together unto Me; those that have made a covenant with Me by sacrifice.'
6 (И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
And the heavens declare His righteousness; for God, He is judge. (Selah)
7 Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
'Hear, O My people, and I will speak; O Israel, and I will testify against thee: God, thy God, am I.
8 Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
I will not reprove thee for thy sacrifices; and thy burnt-offerings are continually before Me.
9 Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
I will take no bullock out of thy house, nor he-goats out of thy folds.
10 Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
For every beast of the forest is Mine, and the cattle upon a thousand hills.
11 Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
I know all the fowls of the mountains; and the wild beasts of the field are Mine.
12 Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
If I were hungry, I would not tell thee; for the world is Mine, and the fulness thereof.
13 Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
Do I eat the flesh of bulls, or drink the blood of goats?
14 Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
Offer unto God the sacrifice of thanksgiving; and pay thy vows unto the Most High;
15 Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
And call upon Me in the day of trouble; I will deliver thee, and thou shalt honour Me.'
16 А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
But unto the wicked God saith: 'What hast thou to do to declare My statutes, and that thou hast taken My covenant in thy mouth?
17 А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
Seeing thou hatest instruction, and castest My words behind thee.
18 Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
When thou sawest a thief, thou hadst company with him, and with adulterers was thy portion.
19 Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
Thou hast let loose thy mouth for evil, and thy tongue frameth deceit.
20 Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
Thou sittest and speakest against thy brother; thou slanderest thine own mother's son.
21 Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
These things hast thou done, and should I have kept silence? Thou hadst thought that I was altogether such a one as thyself; but I will reprove thee, and set the cause before thine eyes.
22 Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
Now consider this, ye that forget God, lest I tear in pieces, and there be none to deliver.
23 Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
Whoso offereth the sacrifice of thanksgiving honoureth Me; and to him that ordereth his way aright will I show the salvation of God.'
