< Псалми 50 >

1 Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
(En salme af Asaf.) Gud, Gud HERREN talede og stævnede Jorden hid fra Sol i Opgang til Sol i Bjærge;
2 Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
fra Zion, Skønhedens Krone, viste Gud sig i Stråleglans
3 Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
vor Gud komme og tie ikke! - Foran ham gik fortærende Ild, omkring ham rasede Storm;
4 Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
han stævnede Himlen deroppe hid og Jorden for at dømme sit Folk:
5 "Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
"Saml mig mine fromme, der sluttede Pagt med mig ved Ofre!"
6 (И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
Og Himlen forkyndte hans Retfærd, at Gud er den, der dømmer. (Sela)
7 Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
Hør, mit Folk, jeg vil tale, Israel, jeg vil vidne imod dig, Gud, din Gud er jeg!
8 Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
Jeg laster dig ikke for dine Slagtofre, dine Brændofre har jeg jo stadig for Øje;
9 Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
jeg tager ej Tyre fra dit Hus eller Bukke fra dine Stalde;
10 Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
thi mig tilhører alt Skovens Vildt, Dyrene på de tusinde Bjerge;
11 Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
jeg kender alle Bjergenes Fugle, har rede på Markens Vrimmel.
12 Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
Om jeg hungred, jeg sagde det ikke til dig, thi mit er Jorderig og dets Fylde!
13 Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
Mon jeg æder Tyres Kød eller drikker Bukkes Blod?
14 Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
Lovsang skal du ofre til Gud og holde den Højeste dine Løfter.
15 Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
Og kald på mig på Nødens Dag; jeg vil udfri dig, og du skal ære mig,
16 А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
Men til Den gudløse siger Gud: Hvi regner du op mine Bud og fører min Pagt i Munden,
17 А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
når du dog hader Tugt og kaster mine Ord bag din Ryg?
18 Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
Ser du en Tyv, slår du Følge med ham, med Horkarle bolder du til,
19 Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
slipper Munden løs med ondt, din Tunge bærer på Svig.
20 Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
Du sidder og skænder din Broder, bagtaler din Moders Søn;
21 Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
det gør du, og jeg skulde tie, og du skulde tænke, jeg er som du! Revse dig vil jeg og gøre dig det klart.
22 Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
Mærk jer det, I, som glemmer Gud, at jeg ikke skal rive jer redningsløst sønder.
23 Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
Den, der ofrer Taksigelse, ærer mig; den, der agter på Vejen, lader jeg se Guds Frelse.

< Псалми 50 >