Псалми 49
1 Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљени,
To the Overseer. — By sons of Korah. A Psalm. Hear this, all ye peoples, Give ear, all ye inhabitants of the world.
2 Простаци и господо, богати и сиромаси.
Both low and high, together rich and needy.
3 Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.
My mouth speaketh wise things, And the meditations of my heart [are] things of understanding.
4 Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју.
I incline to a simile mine ear, I open with a harp my riddle:
5 Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи?
Why do I fear in days of evil? The iniquity of my supplanters doth compass me.
6 Који се уздате у силу своју, и хвалите се великим богатством својим!
Those trusting on their wealth, And in the multitude of their riches, Do shew themselves foolish.
7 Човек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откуп за њ.
A brother doth no one at all ransom, He doth not give to God his atonement.
8 Велик је откуп за душу, и неће бити никад
And precious [is] the redemption of their soul, And it hath ceased — to the age.
9 Да ко довека живи, и не види гроба.
And still he liveth for ever, He seeth not the pit.
10 Сви виде где умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје.
For he seeth wise men die, Together the foolish and brutish perish, And have left to others their wealth.
11 Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље;
Their heart [is]: Their houses [are] to the age, Their tabernacles to all generations. They proclaimed their names over the lands.
12 Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу.
And man in honour doth not remain, He hath been like the beasts, they have been cut off.
13 Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове;
This their way [is] folly for them, And their posterity with their sayings are pleased. (Selah)
14 Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем. (Sheol h7585)
As sheep for Sheol they have set themselves, Death doth afflict them, And the upright rule over them in the morning, And their form [is] for consumption. Sheol [is] a dwelling for him. (Sheol h7585)
Only, God doth ransom my soul from the hand of Sheol, For He doth receive me. (Selah) (Sheol h7585)
16 Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његовог.
Fear not, when one maketh wealth, When the honour of his house is abundant,
17 Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова.
For at his death he receiveth nothing, His honour goeth not down after him.
18 Јер душу његову благосиљају за живота његовог, и славе тебе, што угађаш себи.
For his soul in his life he blesseth, (And they praise thee when thou dost well for thyself.)
19 Али ће он отићи у стан отаца својих, где света никад не виде.
It cometh to the generation of his fathers, For ever they see not the light.
20 Човек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу.
Man in honour, who understandest not, Hath been like the beasts, they have been cut off!
