Псалми 44
1 Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
Para el director del coro. Un salmo (masquil) de los hijos de Coré. Dios, hemos escuchado con nuestros propios oídos, nuestros antepasados nos han dicho todo lo que tú hiciste en sus épocas, mucho tiempo atrás.
2 Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
Con tu poder quitaste del camino a las otras naciones, estableciste a nuestros antepasados en el lugar que les pertenecía; derrotaste a las naciones y enviaste a nuestros ancestros a ocupar la tierra que les habías prometido.
3 Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
No conquistaron la tierra con sus espadas; no fue a través de su fuerza que ganaron la victoria, fue por tu fuerza, tu poder, y tu compañía, porque los amabas.
4 Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
Dios, tú eres mi rey. ¡Nos diste victorias en nombre de Jacob!
5 С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
Solo a través de ti podemos ahuyentar a nuestros enemigos. Solo en tu nombre podemos derrotar a nuestros oponentes.
6 Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
No confío en mi arco; no creo que mi espada vaya a salvarme.
7 Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
Tú eres el único que nos salva de nuestros enemigos; acabas con aquellos que nos odian.
8 Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
Dios, te alabamos gozosos todo el día y alabamos tu nombre. (Selah)
9 Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
Pero ahora nos has rechazado y has apartado tu gracia de nosotros; has abandonado a nuestros ejércitos.
10 Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
Nos has hecho correr huyendo de nuestros enemigos, y quienes nos odian se han llevado todo lo que han querido.
11 Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
Nos has entregado como una oveja que va al sacrificio; nos has escatimado en frente de las otras naciones.
12 У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
Has vendido a tu propio pueblo por el precio de nada, no haciendo ni una sola queja al momento de la venta.
13 Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
Te has burlado de nosotros en frente de nuestros prójimos, somos ridiculizados y burlados por todos los que están a nuestro alrededor.
14 Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
Nos has vuelto un chiste para las otras naciones; sacuden con fuerza sus manos ante nosotros.
15 Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
Somos humillados el día entero; escondemos nuestras cabezas por la vergüenza,
16 Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
por todos los insultos de las personas que se burlan de nosotros, porque nuestros enemigos vengativos están justo detrás de nosotros.
17 Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
Todo esto nos ha pasado incluso aunque nunca te olvidamos; no hemos sido infieles a las promesas que nos has hecho.
18 Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
No nos hemos alejado de ti, ni en pensamientos, ni en acciones.
19 Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
Pero tú nos aplastaste, y nos convertiste en guarida de chacales. Nos has cubierto con la oscuridad de la muerte.
20 Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
Si hemos olvidado el nombre de nuestro Dios, o hemos adorado a otros dioses,
21 Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
¿No lo sabría Dios, siendo que él conoce los pensamientos de todos?
22 А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
Pero por tu culpa nos matan día y noche. Somos considerados solo como ovejas listas para el sacrificio.
23 Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
¡Despiértate Señor! ¿Por qué estás durmiendo? ¡Levántate! ¡No nos des la espalda por siempre!
24 Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
¿Por qué apartas tu vista de nosotros y no de tas cuenta de nuestra miseria y sufrimiento?
25 Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
Caemos arruinados al polvo, nuestros cuerpos caen de cara al mugre.
26 Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
¡Levántate! ¡Ven y ayúdanos! ¡Sálvanos por la gracia de tu misericordioso amor!
