Псалми 44

1 Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.

Al maestro de coro. De los hijos de Coré. Maskil. Oímos, oh Dios, con nuestros oídos, nos contaron nuestros padres, los prodigios que hiciste en sus días, en los días antiguos.

2 Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.

Tú, con tu mano, expulsando pueblos gentiles, los plantaste a ellos; destruyendo naciones, a ellos los propagaste.

3 Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.

Pues no por su espada ocuparon la tierra, ni su brazo les dio la victoria; fue tu diestra y tu brazo, y la luz de tu rostro; porque Tú los amabas.

4 Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!

Tú eres mi Rey, mi Dios, Tú, el que dio la victoria a Jacob.

5 С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.

Por Ti batimos a nuestros enemigos; y en nombre tuyo hollamos a los que se levantaron contra nosotros.

6 Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.

Porque no en mi arco puse mi confianza, ni me salvó mi espada,

7 Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.

sino que Tú nos has salvado de nuestros adversarios, y has confundido a los que nos odian.

8 Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.

En Dios nos gloriábamos cada día, y continuamente celebrábamos tu Nombre.

9 Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.

Pero ahora Tú nos has repelido y humillado; ya no sales, oh Dios, con nuestros ejércitos.

10 Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.

Nos hiciste ceder ante nuestros enemigos, y los que nos odian nos han saqueado como han querido.

11 Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.

Nos entregaste como ovejas destinadas al matadero, y nos desparramaste entre los gentiles.

12 У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.

Vendiste a tu pueblo sin precio, y no sacaste gran provecho de esa venta.

13 Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.

Nos hiciste el escarnio de nuestros vecinos, la irrisión y el ludibrio de los que nos rodean.

14 Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.

Nos convertiste en fábula de los gentiles, y recibimos de los pueblos meneos de cabeza.

15 Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.

Todo el día tengo ante los ojos mi ignominia, y la confusión cubre mi rostro,

16 Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.

a los gritos del que me insulta y envilece, a la vista del enemigo, ávido de venganza.

17 Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.

Todo esto ha venido sobre nosotros, mas no nos hemos olvidado de Ti, ni hemos quebrantado el pacto hecho contigo.

18 Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.

No volvió atrás nuestro corazón, ni nuestro paso se apartó de tu camino,

19 Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,

cuando nos aplastaste en un lugar de chacales y nos cubriste con sombras de muerte.

20 Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,

Si nos hubiéramos olvidado del nombre de nuestro Dios, extendiendo nuestras manos a un Dios extraño,

21 Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.

¿no lo habría averiguado Dios, Él, que conoce los secretos del corazón?

22 А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.

Mas por tu causa somos ahora carneados cada día, tenidos como ovejas de matadero.

23 Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.

Despierta, Señor. ¿Por qué duermes? Levántate; no nos deseches para siempre.

24 Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?

¿Por qué ocultas tu rostro? ¿Te olvidas de nuestra miseria y de nuestra opresión?

25 Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.

Agobiada hasta el polvo está nuestra alma, y nuestro cuerpo pegado a la tierra.

26 Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.

¡Levántate en nuestro auxilio, líbranos por tu piedad!