Псалми 44
1 Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
S svojimi ušesi smo slišali, oh Bog, naši očetje so nam povedali, kakšno delo si storil v njihovih dneh, v davnih časih.
2 Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
Kako si s svojo roko napodil pogane in naselil njih; kako si prizadel ljudstvo in jih pregnal.
3 Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
Kajti dežele niso prejeli v posest s svojim lastnim mečem niti jih ni rešil njihov lastni laket, temveč tvoja desnica in tvoj laket in svetloba tvojega obličja, ker imaš do njih naklonjenost.
4 Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
Ti si moj Kralj, oh Bog, zapovej osvoboditve za Jakoba.
5 С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
S teboj bomo podrli svoje sovražnike. S tvojim imenom bomo pomendrali te, ki se dvigujejo zoper nas.
6 Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
Kajti ne bom zaupal v svoj lok niti me ne bo rešil moj meč.
7 Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
Toda ti si nas rešil pred našimi sovražniki in osramotil tiste, ki so nas sovražili.
8 Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
Z Bogom se bahamo ves dan in tvoje ime hvalimo na veke. (Sela)
9 Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
Toda ti si nas zavrgel in nas izročil v sramoto, in z našimi vojskami ne greš naprej.
10 Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
Delaš nas, da se pred sovražnikom obračamo nazaj, in tisti, ki nas sovražijo, plenijo zase.
11 Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
Izročil si nas kakor ovce, določene za hrano in razkropil si nas med pogane.
12 У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
Zastonj prodajaš svoje ljudstvo in svojega bogastva ne povečuješ z njihovo ceno.
13 Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
Delaš nas [za] grajo našim sosedom, norčevanje in posmeh tem, ki so okoli nas.
14 Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
Delaš nas [za] tarčo posmeha med pogani, zmajevanje z glavo med ljudstvom.
15 Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
Moja zmedenost je nenehno pred menoj in pokrila me je sramota mojega obraza
16 Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
zaradi glasu tistega, ki me graja in preklinja zaradi sovražnika in maščevalca.
17 Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
Vse to je prišlo nad nas, vendar te nismo pozabili niti s tvojo zavezo nismo ravnali napačno.
18 Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
Naše srce se ni obrnilo niti se naši koraki niso nagnili s tvoje poti,
19 Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
čeprav si nas boleče zlomil na kraju zmajev in nas pokril s smrtno senco.
20 Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
Če smo pozabili ime svojega Boga ali iztegnili roke k tujemu bogu,
21 Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
mar Bog tega ne bo razpoznal? Kajti on pozna skrivnosti srca.
22 А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
Da, zaradi tebe smo pobijani ves dan, imajo nas kakor ovce za zakol.
23 Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
Zbudi se, zakaj spiš, oh Gospod? Vstani, ne zavrzi nas za vedno.
24 Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
Zakaj skrivaš svoj obraz in pozabljaš našo stisko in naše zatiranje?
25 Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
Kajti naša duša je sklonjena v prah, naš trebuh se lepi na zemljo.
26 Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
Vstani za našo pomoč in nas odkupi zaradi svojih usmiljenj.
