Псалми 44
1 Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
Koraha bērnu pamācība. Dziedātāju vadonim. Dievs, ar savām ausīm mēs to esam dzirdējuši, mūsu tēvi to mums ir teikuši: vienu darbu Tu esi darījis viņu laikā sendienās.
2 Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
Ar savu roku pagānus Tu esi izdzinis, bet viņus Tu esi dēstījis; tautas Tu esi mocījis, bet viņus Tu esi izplatījis.
3 Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
Jo tie to zemi caur savu zobenu nav iemantojuši, un viņu elkonis tiem nav palīdzējis, bet Tava labā roka un Tavs elkonis un Tava vaiga gaišums, jo Tev bija labs prāts pie tiem.
4 Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
Tu tas esi, ak Dievs, mans ķēniņš; sūti Jēkabam pestīšanu.
5 С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
Ar Tevi mēs gribam sadauzīt savus ienaidniekus, Tavā vārdā gribam samīt, kas mums ceļas pretim.
6 Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
Jo es neceru uz savu stopu, un mans zobens man nevar palīdzēt.
7 Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
Bet Tu mūs izglābi no mūsu pretiniekiem, un Tu mūsu ienaidniekus lieci kaunā.
8 Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
Ar Dievu mēs lielāmies cauru dienu un pateicamies Tavam vārdam mūžīgi. (Sela)
9 Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
Bet nu Tu mūs atstūmi un lieci mūs kaunā un neizej ar mūsu karaspēku.
10 Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
Tu mūs dzeni atpakaļ priekš mūsu pretiniekiem, ka mūsu ienaidnieki mūs aplaupa.
11 Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
Tu mūs nodevi kā avis par barību, un mūs izkaisi starp pagāniem.
12 У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
Tu pārdevi Savus ļaudis pa velti, un nespriedi priekš viņiem nekādas maksas.
13 Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
Tu mūs cēli par apsmieklu mūsu kaimiņiem, par nievāšanu un apmēdīšanu tiem, kas ir ap mums.
14 Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
Tu mūs dari par sakāmu vārdu starp pagāniem, ka tautas par mums galvu krata.
15 Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
Cauru dienu mans negods man ir klāt, un kauns apklāj manu vaigu
16 Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
Mēdītāju un zaimotāju valodas pēc, ienaidnieku un atriebēju dēļ.
17 Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
Viss tas mums uzgājis, taču mēs Tevi neesam aizmirsuši, nedz viltīgi darījuši pret Tavu derību.
18 Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
Mūsu sirds nav atpakaļ griezusies, nedz mūsu soļi noklīduši no Taviem ceļiem,
19 Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
Ka Tu mūs tā satriec zvēru vidū, un mūs apklāj ar nāves ēnu.
20 Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
Ja mēs būtu aizmirsuši sava Dieva vārdu, un pacēluši savas rokas uz kādu svešu dievu,
21 Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
Vai Dievs to nevarētu samanīt? Jo Viņš zina sirds noslēpumus.
22 А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
Bet Tevis pēc mēs topam nāvēti visaugošu dienu, un topam turēti līdzi kaujamām avīm.
23 Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
Uzmosties, Kungs, kāpēc Tu guli? Mosties, neatstum mūžīgi.
24 Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
Kāpēc Tu apslēpi Savu vaigu un aizmirsti mūsu bēdas un mokas?
25 Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
Jo mūsu dvēsele ir nospiesta pīšļos, mūsu vēders līp pie zemes.
26 Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
Celies mums par palīgu, un izglāb mūs Savas žēlastības dēļ.
