Псалми 44
1 Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
For the Chief Musician. By the sons of Korah. A contemplative psalm. We have heard with our ears, God; our fathers have told us what work you did in their days, in the days of old.
2 Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
You drove out the nations with your hand, but you planted them. You afflicted the peoples, but you spread them abroad.
3 Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
For they didn’t get the land in possession by their own sword, neither did their own arm save them; but your right hand, your arm, and the light of your face, because you were favorable to them.
4 Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
God, you are my King. Command victories for Jacob!
5 С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
Through you, we will push down our adversaries. Through your name, we will tread down those who rise up against us.
6 Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
For I will not trust in my bow, neither will my sword save me.
7 Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
But you have saved us from our adversaries, and have shamed those who hate us.
8 Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
In God we have made our boast all day long. We will give thanks to your name forever. (Selah)
9 Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
But now you rejected us, and brought us to dishonor, and don’t go out with our armies.
10 Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
You make us turn back from the adversary. Those who hate us take plunder for themselves.
11 Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
You have made us like sheep for food, and have scattered us among the nations.
12 У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
You sell your people for nothing, and have gained nothing from their sale.
13 Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
You make us a reproach to our neighbors, a scoffing and a derision to those who are around us.
14 Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
You make us a byword among the nations, a shaking of the head among the peoples.
15 Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
All day long my dishonor is before me, and shame covers my face,
16 Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
at the taunt of one who reproaches and verbally abuses, because of the enemy and the avenger.
17 Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
All this has come on us, yet we haven’t forgotten you. We haven’t been false to your covenant.
18 Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
Our heart has not turned back, neither have our steps strayed from your path,
19 Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
though you have crushed us in the haunt of jackals, and covered us with the shadow of death.
20 Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
If we have forgotten the name of our God, or spread out our hands to a strange god,
21 Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
won’t God search this out? For he knows the secrets of the heart.
22 А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
Yes, for your sake we are killed all day long. We are regarded as sheep for the slaughter.
23 Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
Wake up! Why do you sleep, Lord? Arise! Don’t reject us forever.
24 Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
Why do you hide your face, and forget our affliction and our oppression?
25 Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
For our soul is bowed down to the dust. Our body clings to the earth.
26 Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
Rise up to help us. Redeem us for your loving kindness’ sake.
