Псалми 44
1 Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
To the Chief Musician. For the Sons of Korah. An Instructive Psalm. O God! with our own ears, have we heard, Our fathers, have recounted to us, —The work thou didst work, In their day, In the days of aforetime:
2 Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
Thou thyself, with thine own hand—Didst dispossess, nations, and didst plant them, Didst break peoples in pieces, and didst spread them out:
3 Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
For, not by their own sword, gat they possession of the land, Nor did, their own arm, win victory for them, —But thine own right hand, and thine own arm, and the light of thy face, Because thou hadst accepted them.
4 Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
Thou thyself, art my king, O God, Command thou the victories of Jacob.
5 С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
By thee, will we thrust at, our adversaries, In thy Name, will we tread down our assailants;
6 Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
For, not in my bow, will I trust, Nor shall, my sword, give me victory;
7 Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
For thou hast saved us from our adversaries, And, them who hated us, hast thou put to shame.
8 Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
In God, have we boasted all the day, And, thy Name—unto times age-abiding, will we praise. (Selah)
9 Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
But nay thou hast rejected, and confounded us, And wilt not go forth with our hosts;
10 Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
Thou sufferest us to turn back from the adversary, And, they who hate us, have plundered at will:
11 Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
Thou dost give us up like sheep to be devoured, And, amongst the nations, hast thou scattered us.
12 У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
Thou dost sell thy people for, no-value, And hast not made increase by their price.
13 Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
Thou dost make us, A reproach to our neighbours, A mockery and a derision to them who are round about us:
14 Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
Thou dost make us, A by-word among the nations, —A shaking of the head among the peoples.
15 Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
All the day, is my confusion before me, And, the shame of my face, hath covered me:
16 Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
At the voice of him who reproacheth and revileth, At the face of the foe and avenger.
17 Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
All this, hath come upon us, Yet had we not forgotten thee, Neither had we dealt falsely with thy covenant;
18 Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
Our heart had not drawn back, Nor had our goings swerved from thy path;
19 Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
That thou shouldst have crushed us down in the place of wild dogs, And covered us over with a deadly shadow.
20 Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
If we had forgotten the Name of our God, And had spread forth our hands unto the GOD of the foreigner,
21 Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
Would not, God, have searched into this, Seeing that, he, knoweth the secrets of the heart?
22 А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
Surely, for thy sake, have we been slain all the day, We have been accounted as sheep for slaughter.
23 Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
Awake thou! wherefore shouldst thou sleep, O Lord? Bestir thee! do not reject us altogether!
24 Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
Wherefore shouldst thou hide, thy face? Shouldst forget our humiliation and our oppression?
25 Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
For our soul, sinketh down to the dust, Our body, cleaveth to the earth.
26 Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
Arise to our help, And ransom us, because of thine own lovingkindness.
