Псалми 44
1 Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
“For the leader of the music. A psalm of the sons of Korah.” O God! we have heard with our ears, Our fathers have told us, What deeds thou didst in their days, In the days of old.
2 Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
With thine own hand didst thou drive out the nations, And plant our fathers; Thou didst destroy the nations, And cause our fathers to flourish.
3 Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
For not by their own swords did they gain possession of the land, Nor did their own arms give them victory; But thy right hand, and thine arm, and the light of thy countenance; For thou didst favor them!
4 Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
Thou art my king, O God! O send deliverance to Jacob!
5 С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
Through thee we may cast down our enemies; Through thy name we may trample upon our adversaries!
6 Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
I trust not in my bow, Nor can my sword save me.
7 Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
But it is thou only who savest us from our enemies, And puttest to shame those who hate us!
8 Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
In God will we glory continually; Yea, we will praise thy name for ever! (Pause)
9 Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
Yet now thou hast cast us off, and put us to shame; Thou goest not forth with our armies.
10 Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
Thou makest us turn back from the enemy, And they who hate us make our goods their prey.
11 Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
Thou makest us like sheep destined for food, And scatterest us among the nations.
12 У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
Thou sellest thy people for nought, And increasest not thy wealth by their price.
13 Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
Thou makest us a reproach to our neighbors, A scorn and a derision to those who are around us.
14 Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
Thou makest us a byword among the nations, And causest the people to shake their heads at us.
15 Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
My ignominy is continually before me, And shame covereth my face,
16 Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
On account of the voice of the scoffer and the reviler, And on account of the enemy and the avenger.
17 Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
All this hath come upon us; Yet have we not forgotten thee, Nor have we been false to thy covenant.
18 Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
Our hearts, have not wandered from thee, Nor have our feet gone out of thy path;
19 Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
Though thou hast crushed us in a land of jackals, And covered us with thick darkness.
20 Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
If we had forgotten the name of our God, Or stretched forth our hands to a strange God,
21 Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
Surely God would search it out; For he knoweth the secrets of the heart.
22 А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
But for thy sake we are killed all the day; We are counted as sheep for the slaughter.
23 Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
Awake! why sleepest thou, O Lord? Arise! cast us not off for ever!
24 Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
Wherefore dost thou hide thy face, And forget our affliction and oppression?
25 Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
Our soul is bowed down to the dust; Our body cleaveth to the earth.
26 Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
Arise, O thou, our strength! And deliver us, for thy mercy's sake!
