Псалми 44
1 Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
We have heard with our ears, O God, our fathers have told us, what work you did in their days, in the times of old.
2 Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
How you did drive out the heathen with your hand, and planted them; how you did afflict the people, and cast them out.
3 Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
For they got not the land in possession by their own sword, neither did their own arm save them: but your right hand, and your arm, and the light of your countenance, because you had a favour unto them.
4 Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
You are my King, O God: command deliverances for Jacob.
5 С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
Through you will we push down our enemies: through your name will we tread them under that rise up against us.
6 Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
For I will not trust in my bow, neither shall my sword save me.
7 Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
But you have saved us from our enemies, and have put them to shame that hated us.
8 Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
In God we boast all the day long, and praise your name for ever. (Selah)
9 Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
But you have cast off, and put us to shame; and go not forth with our armies.
10 Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
You make us to turn back from the enemy: and they which hate us spoil for themselves.
11 Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
You have given us like sheep appointed for food; and have scattered us among the heathen.
12 У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
You sell your people for nothing, and do not increase your wealth by their price.
13 Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
You make us a reproach to our neighbours, a scorn and a derision to them that are round about us.
14 Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
You make us a byword among the heathen, a shaking of the head among the people.
15 Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
My confusion is continually before me, and the shame of my face has covered me,
16 Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
For the voice of him that reproaches and blasphemes; by reason of the enemy and avenger.
17 Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
All this has come upon us; yet have we not forgotten you, neither have we dealt falsely in your covenant.
18 Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
Our heart is not turned back, neither have our steps declined from your way;
19 Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
Though you have sore broken us in the place of dragons, and covered us with the shadow of death.
20 Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
If we have forgotten the name of our God, or stretched out our hands to a strange god;
21 Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
Shall not God search this out? for he knows the secrets of the heart.
22 А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
Yea, for your sake are we killed all the day long; we are counted as sheep for the slaughter.
23 Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
Awake, why sleep you, O Lord? arise, cast us not off for ever.
24 Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
Wherefore hide you your face, and forget our affliction and our oppression?
25 Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
For our soul is bowed down to the dust: our belly cleaves unto the earth.
26 Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
Arise for our help, and redeem us for your mercies' sake.
