Псалми 44
1 Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
Een onderwijzing, voor den opperzangmeester, onder de kinderen van Korach. O God! wij hebben het met onze oren gehoord, onze vaders hebben het ons verteld: Gij hebt een werk gewrocht in hun dagen, in de dagen van ouds.
2 Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
Gij hebt de heidenen met Uw hand uit de bezitting verdreven, maar henlieden geplant; Gij hebt de volken geplaagd, henlieden daarentegen doen voortschieten.
3 Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
Want zij hebben het land niet geerfd door hun zwaard, en hun arm heeft hun geen heil gegeven; maar Uw rechterhand, en Uw arm, en het licht Uws aangezichts, omdat Gij een welbehagen in hen hadt.
4 Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
Gij Zelf zijt mijn Koning, o God! gebied de verlossingen Jakobs.
5 С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
Door U zullen wij onze wederpartijders met hoornen stoten; in Uw Naam zullen wij vertreden, die tegen ons opstaan.
6 Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
Want ik vertrouw niet op mijn boog, en mijn zwaard zal mij niet verlossen.
7 Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
Maar Gij verlost ons van onze wederpartijders, en Gij maakt onze haters beschaamd.
8 Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
In God roemen wij den gansen dag, en Uw Naam zullen wij loven in eeuwigheid. (Sela)
9 Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
Maar nu hebt Gij ons verstoten en te schande gemaakt, dewijl Gij met onze krijgsheiren niet uittrekt.
10 Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
Gij doet ons achterwaarts keren van den wederpartijder; en onze haters beroven ons voor zich.
11 Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
Gij geeft ons over als schapen ter spijze, en Gij verstrooit ons onder de heidenen.
12 У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
Gij verkoopt Uw volk om geen waardij; en Gij verhoogt hun prijs niet.
13 Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
Gij stelt ons onze naburen tot smaad, tot spot en schimp dengenen, die rondom ons zijn.
14 Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
Gij stelt ons tot een spreekwoord onder de heidenen, tot een hoofdschudding onder de volken.
15 Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
Mijn schande is den gansen dag voor mij, en de schaamte mijns aangezichts bedekt mij;
16 Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
Om de stem des honers en des lasteraars, vanwege den vijand en den wraakgierige.
17 Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
Dit alles is ons overkomen, nochtans hebben wij U niet vergeten, noch valselijk gehandeld tegen Uw verbond.
18 Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
Ons hart is niet achterwaarts gekeerd, noch onze gang geweken van Uw pad.
19 Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
Hoewel Gij ons verpletterd hebt in een plaats der draken, en ons met een doodsschaduw bedekt hebt.
20 Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
Zo wij den Naam onzes Gods hadden vergeten, en onze handen tot een vreemden God uitgebreid.
21 Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
Zou God zulks niet onderzoeken? Want Hij weet de verborgenheden des harten.
22 А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
Maar om Uwentwil worden wij den gansen dag gedood; wij worden geacht als slachtschapen.
23 Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
Waak op, waarom zoudt Gij slapen, HEERE! Ontwaak, verstoot niet in eeuwigheid.
24 Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
Waarom zoudt Gij Uw aangezicht verbergen, onze ellende en onze onderdrukking vergeten?
25 Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
Want onze ziel is in het stof nedergebogen; onze buik kleeft aan de aarde.
26 Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
Sta op, ons ter hulp, en verlos ons om Uwer goedertierenheid wil.
