Псалми 42
1 Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже!
For the chief musician. A maschil of the sons of Korah. As the deer pants after streams of water, so I thirst for you, God.
2 Жедна је душа моја Бога, Бога Живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијем?
I thirst for God, for the living God, when will I come and appear before God?
3 Сузе су ми хлеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: Где је Бог твој?
My tears have been my food day and night, while my enemies are always saying to me, “Where is your God?”
4 Душа се моја пролива кад се опомињем како сам ходио сред многог људства; ступао у дом Божји, а људство празнујући певаше и подвикиваше.
These things I call to mind as I pour out my soul: how I went with the throng and led them to the house of God with the voice of joy and praise, a multitude celebrating a festival.
5 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
Why are you bowed down, my soul? Why are you upset within me? Hope in God, for again I will praise him who is my salvation.
6 Клонула је у мени душа зато што Те помињем у земљи јорданској, на Ермону, на гори малој.
My God, my soul is bowed down within me, therefore I call you to mind from the land of the Jordan, from the three peaks of Mount Hermon, and from the hill of Mizar.
7 Бездана бездану дозива гласом слапова Твојих; све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише.
Deep calls to deep at the noise of your waterfalls; all your waves and your billows have gone over me.
8 Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу Му је песма у мене, молитва Богу живота мог.
Yet Yahweh will command his covenant faithfulness in the daytime; in the night his song will be with me, a prayer to the God of my life.
9 Рећи ћу Богу, граду свом: Зашто си ме заборавио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?
I will say to God, my rock, “Why have you forgotten me? Why do I go mourning because of the oppression of the enemy?”
10 Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: Где ти је Бог?
As with a sword in my bones, my adversaries rebuke me, while they always say to me, “Where is your God?”
11 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
Why are you bowed down, my soul? Why are you upset within me? Hope in God, for again I will praise him who is my salvation and my God.
