Псалми 4
1 Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.
Poslušaj me, kadar kličem, oh Bog moje pravičnosti. Osvobodil si me, ko sem bil v stiski, usmili se me in usliši mojo molitev.
2 Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?
Oh vi človeški sinovi, doklej boste mojo slavo spreminjali v sramoto? Kako dolgo boste ljubili prazne reči in iskali laž? (Sela)
3 Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем.
Toda vedite, da je Gospod zase oddvojil tistega, ki je bogaboječ. Gospod bo slišal, kadar kličem k njemu.
4 Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.
Stoj v strahospoštovanju in ne greši. Na svoji postelji se posvetuj s svojim lastnim srcem in miruj. (Sela)
5 Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.
Daruj klavne daritve pravičnosti in svoje trdno upanje položi v Gospoda.
6 Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје.
Mnogi so, ki pravijo: »Kdo nam bo pokazal karkoli dobrega?« Gospod, dvigni nad nami svetlobo svojega obličja.
7 А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.
V moje srce si položil veselje, več kot v času, ko je naraslo njihovo žito in njihovo vino.
8 Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха.
V miru se bom ulegel in spal. Kajti samo ti, Gospod, mi daješ prebivati na varnem.
