< Псалми 4 >
1 Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.
Ein Psalm Davids, vorzusingen auf Saitenspielen. Erhöre mich, wenn ich rufe, Gott meiner Gerechtigkeit, der du mich tröstest in Angst; sei mir gnädig und erhöre mein Gebet!
2 Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?
Liebe HERREN, wie lange soll meine Ehre geschändet werden? Wie habt ihr das Eitle so lieb und die Lügen so gerne! (Sela)
3 Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем.
Erkennet doch daß der HERR seine Heiligen wunderlich führet! Der HERR höret, wenn ich ihn anrufe.
4 Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.
Zürnet ihr, sündiget nicht! Redet mit eurem Herzen auf eurem Lager und harret. (Sela)
5 Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.
Opfert Gerechtigkeit und hoffet auf den HERRN.
6 Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје.
Viele sagen: Wie sollt uns dieser weisen, was gut ist? Aber, HERR, erhebe über uns das Licht deines Antlitzes!
7 А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.
Du erfreuest mein Herz, ob jene gleich viel Wein und Korn haben.
8 Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха.