Псалми 4
1 Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.
Answer me when I call, God of my righteousness. Give me relief from my distress. Have mercy on me, and sh'ma ·hear obey· my prayer.
2 Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?
You sons of men, how long shall my kavod ·weighty glory· be turned into dishonor? Will you 'ahav ·affectionately love· vanity, and seek after falsehood? (Selah) ·contemplation with musical interlude·
3 Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем.
But know that Adonai has set apart for himself him who is godly: Adonai will sh'ma ·hear obey· when I call to him.
4 Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.
You can be angry, but don’t sin. Search your own heart on your bed, and be still. (Selah) ·contemplation with musical interlude·
5 Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.
Offer the sacrifices of righteousness. Put your trust in Adonai.
6 Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје.
Many say, “Who will show us any good?” Adonai, let the light of your face shine on us.
7 А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.
You have put gladness in my heart, more than when their grain and their new wine are increased.
8 Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха.
In peace I will both lay myself down and sleep, for you, Adonai alone, make me live in safety.
