Псалми 4
1 Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.
Hear me when I call, O God of my righteousness: you have enlarged me when I was in distress; have mercy upon me, and hear my prayer.
2 Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?
O all of you sons of men, how long will all of you turn my glory into shame? how long will all of you love vanity, and seek after leasing? (Selah)
3 Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем.
But know that the LORD has set apart him that is godly for himself: the LORD will hear when I call unto him.
4 Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.
Stand in awe, and sin not: commune with your own heart upon your bed, and be still. (Selah)
5 Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.
Offer the sacrifices of righteousness, and put your trust in the LORD.
6 Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје.
There be many that say, Who will show us any good? LORD, lift you up the light of your countenance upon us.
7 А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.
You have put gladness in my heart, more than in the time that their corn and their wine increased.
8 Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха.
I will both lay me down in peace, and sleep: for you, LORD, only make me dwell in safety.
