Псалми 39

1 Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.

2 Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,

3 Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:

4 Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

5 Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.

6 Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.

7 Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.

8 Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.

9 Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.

10 Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.

11 Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.

12 Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.

13 Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.