Псалми 39

1 Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.

Hoe iraho: Hambenako o lalakoo, tsy mone handilatse an-delako. hampidiñeko an-daboridy ty vavako ie añatrefako eo o lo-tserekeo.

2 Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,

Nimoañe iraho naho nitsiñe, nijomohòñe, ndra ami’ty soa, fe nanjeke avao ty haloviloviako.

3 Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:

Mitsovovoke ty an-troko ao, miforehetse i afoy te mitsakore, vaho hoe ty fivolan-delako:

4 Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

Ry Iehovà, ampandrendreho ahy ty figadoñako, naho ty zehe’ o androkoo—te ino, ampaharofoano ahy ty habori’ o havelokoo.

5 Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.

Hehe te nanoe’o an-jehe o androkoo, vaho tsy vente ama’o o taokoo; toe songa hoe kofòke avao ndra te añoñ’ay t’indaty. Selà

6 Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.

Manao firiorion-talinjo ondatio, tsy vente’e ty fihepakepaha’e, hampitoabotoàbotse vara, fe nofi’e ty hangoroñ’ aze.

7 Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.

Aa inom-bao, ry Talè, ty liñisako henaneo? Ama’o ty fitamàko.

8 Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.

Hahao amo fonga fiolàkoo, ko salare’o amo seretseo.

9 Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.

Fa mijomohòn-draho tsy manoka-bava; amy te Ihe ty nanao izay.

10 Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.

Afaho amako ty angorosi’o; tomontoñe iraho ty amy fanindriam-pità’oy.

11 Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.

Añ’endake ty andilova’o ondatio ty amo tahi’eo, momohe’o hoe fizara o fisengea’eo. Toe songa kofòke avao ondatio.

12 Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.

Janjiño o halalikoo ry Iehovà, vaho toloro ravembia o fitoreoko. Ko mianjiñe ty amo ranomasokoo, fa ambahiny ama’o iraho, renetane manahak’ an-droaeko iaby.

13 Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.

Atoliho tsy hisamba’o ahy, hisomilahako, aolo’ ty fiengako tsy ho eo ka.