Псалми 39
1 Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
Dem Sangmeister für Jeduthun. Ein Psalm Davids. Ich sprach: Ich will hüten meine Wege, daß ich nicht sündige mit meiner Zunge, ich will im Zaume halten meinen Mund, während der Ungerechte vor mir ist.
2 Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
Stumm war ich in Stille, schwieg vom Guten, und mein Schmerz war erregt.
3 Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
Mein Herz war heiß in meinem Innern. In meinem Sinnen brannte das Feuer, und ich redete mit meiner Zunge:
4 Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
Tue mir, Jehovah, kund mein Ende und meiner Tage Maß, was es ist, laß mich erkennen, wie vergänglich ich bin.
5 Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
Siehe, spannenlang gabst Du meine Tage, und meine Lebenszeit ist wie nichts vor Dir. Ein bloßer Hauch ist jeder Mensch hingestellt. (Selah)
6 Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
Nur ein Bild geht der Mann dahin, um einen Hauch müht er sich ab. Er häuft auf und weiß nicht, wer es einsammelt.
7 Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
Und nun, was soll ich hoffen? Ich harre Deiner.
8 Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
Errette mich von allen meinen Übertretungen. Setze mich nicht aus der Schmähung des Toren!
9 Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
Ich bin verstummt, öffne den Mund nicht; denn Du hast es getan.
10 Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
Nimm Deine Plage weg von mir. Ob dem Streiche Deiner Hand werde ich verzehrt.
11 Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
Züchtigst Du einen Mann mit Strafen ob der Missetat, so läßt Du sein Begehrenswertes wie die Motte zerschmelzen. Nur ein Hauch ist jeder Mensch. (Selah)
12 Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
Höre mein Gebet, Jehovah, nimm zu Ohren meinen Angstschrei, schweig nicht still zu meiner Träne! denn ein Fremdling bin ich bei Dir, ein Beisasse, wie alle meine Väter.
13 Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
Blicke hinweg von mir, daß ich erheitert werde, ehe daß ich hingehe und nicht mehr bin.
