Псалми 39
1 Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
Au chef des chantres, à Iedouthoun. Psaume de David. J’Ai dit: "Je veillerai à ma conduite, pour ne pas pécher avec ma langue; j’aurai soin de mettre un frein à ma bouche, tant que le méchant sera en face de moi."
2 Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
Je me suis renfermé dans un mutisme complet, j’ai gardé le silence, en l’absence du bonheur, alors que ma douleur était pleine de trouble.
3 Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
Mon cœur était brûlant en moi en méditant, je sentais comme un feu ardent; sur mes lèvres se trouvaient ces paroles:
4 Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
"Fais-moi connaître, Eternel, ma fin, et quelle est la mesure de mes jours: que je sache combien je suis peu de chose.
5 Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
Voici, tu as strictement limité mes jours, ma vie terrestre est comme un rien devant toi; oui, tout homme placé sur terre n’est qu’un souffle. (Sélah)
6 Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
Oui, les mortels s’avancent comme une ombre! Oui, ils s’agitent dans le vide, amassant des biens sans savoir qui les recueillera."
7 Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
Et maintenant quel est mon espoir, Seigneur? Mon attente se tourne vers toi.
8 Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
Délivre-moi de tous mes péchés, ne m’expose pas aux outrages des gens de rien.
9 Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
Je reste muet, je n’ouvre pas la bouche, car c’est toi qui as tout fait.
10 Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
Détourne de moi tes coups, je succombe sous l’atteinte de ta main.
11 Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
Par les sanctions qu’entraîne l’iniquité, tu châties l’homme; comme fait la teigne, tu consumes ce qu’il a de précieux; oui, l’homme tout entier n’est qu’un souffle! (Sélah)
12 Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
Ecoute ma prière, Eternel, prête l’oreille à mes cris, ne reste pas silencieux devant mes larmes: car je suis un étranger en ta présence, un simple passager comme tous mes ancêtres.
13 Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
Donne-moi un peu de répit, pour que je puisse respirer, avant que je m’en aille et que c’en soit fait de moi.
