Псалми 39
1 Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
For the Chief Musician. For Jeduthun. A Psalm by David. I said, “I will watch my ways, so that I don’t sin with my tongue. I will keep my mouth with a bridle while the wicked is before me.”
2 Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
I was mute with silence. I held my peace, even from good. My sorrow was stirred.
3 Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
My heart was hot within me. While I meditated, the fire burned. I spoke with my tongue:
4 Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
“LORD, show me my end, what is the measure of my days. Let me know how frail I am.
5 Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
Behold, you have made my days hand widths. My lifetime is as nothing before you. Surely every man stands as a breath.” (Selah)
6 Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
“Surely every man walks like a shadow. Surely they busy themselves in vain. He heaps up, and doesn’t know who shall gather.
7 Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
Now, Lord, what do I wait for? My hope is in you.
8 Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
Deliver me from all my transgressions. Don’t make me the reproach of the foolish.
9 Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
I was mute. I didn’t open my mouth, because you did it.
10 Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
Remove your scourge away from me. I am overcome by the blow of your hand.
11 Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
When you rebuke and correct man for iniquity, you consume his wealth like a moth. Surely every man is but a breath.” (Selah)
12 Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
“Hear my prayer, LORD, and give ear to my cry. Don’t be silent at my tears. For I am a stranger with you, a foreigner, as all my fathers were.
13 Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
Oh spare me, that I may recover strength, before I go away and exist no more.”
