Псалми 39
1 Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
To the chief Musician, even to Jeduthun, A Psalm of David. I said, I will take heed to my ways, that I sin not with my tongue: I will keep my mouth with a bridle, while the wicked is before me.
2 Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
I was dumb with silence, I held my peace, even from good; and my sorrow was stirred.
3 Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
My heart was hot within me, while I was musing the fire burned: then I spoke with my tongue,
4 Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
LORD, make me to know my end, and the measure of my days, what it is; that I may know how frail I am.
5 Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
Behold, thou hast made my days as an hand breadth; and my age is as nothing before thee: verily every man at his best state is altogether vanity. (Selah)
6 Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
Surely every man walketh in a vain show: surely they are disquieted in vain: he heapeth up riches, and knoweth not who shall gather them.
7 Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
And now, Lord, what wait I for? my hope is in thee.
8 Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
Deliver me from all my transgressions: make me not the reproach of the foolish.
9 Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
I was dumb, I opened not my mouth; because thou didst it.
10 Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
Remove thy stroke away from me: I am consumed by the blow of thy hand.
11 Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
When thou with rebukes dost correct man for iniquity, thou makest his beauty to consume away like a moth: surely every man is vanity. (Selah)
12 Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
Hear my prayer, O LORD, and give ear to my cry; hold not thy peace at my tears: for I am a stranger with thee, and a sojourner, as all my fathers were.
13 Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
O spare me, that I may recover strength, before I depart, and be no more.
